Ove godine obeležavam 20 godina kultivacije u Falun Dafi. Zahvaljujem učitelju Liju na njegovom saosećajnom spasenju. Sada izveštavam Učitelja o svojim nedavnim iskustvima kultivacije i delim ih sa kolegama praktikantima.
Postoji jedan praktikant Dafe koji više od 20 godina svakodnevno uči Fa i radi vežbe. Prošle godine je svakodnevno učio tri predavanja iz Džuan Faluna. Smatrala sam da je to veoma dobro, ali prošle godine nisam odlučila da uradim isto. Tek od početka ove godine sam počela da učim tri predavanja iz Džuan Faluna svakog dana. Kada bih imala vremena, prepisivala bih Fa ili čitala Učiteljeva predavanja sa raznih mesta. Ponekad je zaista teško istrajati, posebno kada sam nailazila na test šinsinga. Ali što sam više čitala, moje srce je postajalo mirnije.
Koristila sam svaku priliku da objasnim istinu, kao što je putovanje do posla, kupovina namirnica, odlazak na pijacu, vožnja autobusom, okupljanja, venčanja, banketi itd.
Učitelj organizuje susret sa predodređenim ljudima. Pre nekog vremena, otišla sam na svadbu desetinama kilometara daleko. Videla sam jednu devojku i baš kada sam počela da joj pričam o Dafi, druga devojka je dotrčala. Koristile su svoja prava imena da bi napustile Mlade pionire (jednu od omladinskih organizacija Komunističke partije Kine (KPK)). Jedna od devojaka je pošla za mnom i htela je da mi da svoje grickalice. Znala sam da je to njena svesna strana koja je srećna i da me je Učitelj ohrabrivao. Tog dana sam pomogla da 17 ljudi napuste KPK i njene omladinske organizacije. Tog dana sam pomogla najvećem broju ljudi da napuste partiju otkako sam počela da objašnjavam istinu.
Sretala sam svakakve ljude dok sam pričala o Dafi. Neki su bili zahvalni, neki nisu hteli da mi naplaćuju kupovinu stvari (ali sam uvek plaćala), neki su bili srećni i grlili me, neki su ćutali, a neki su govorili neprijatne stvari. Jednom je jedna žena htela da me prijavi. Mirno sam joj rekla: „Toliko ste ljubazni da to ne biste uradili.“
Sećam se pre nekoliko godina, kada sam bila u avionu, sedela sam na srednjem sedištu, a studentkinja druge godine sa Pekinškog policijskog univerziteta sedela je na sedištu do prolaza. Objasnila sam joj istinu, ali ona nije prihvatila ono što sam rekla. Međutim, osetila sam poglede ljudi oko mene. Zato bih sledeći put kada bih letela, dozvolila mužu da sedne na sedište do prolaza, a ja bih sedela na srednjem sedištu, ostavljajući sedište do prozora za pravu osobu. Rezultat je bio veoma dobar.
Prošlog maja, moj najstariji brat je nas četvoro braće i sestara odvezao nazad u rodni grad mojih roditelja i usput smo posetili mnoga živopisna mesta. Pre nego što smo krenuli, upozorio me je da ne pričam drugima o Falun Dafi. Ali to je za mene bilo nemoguće. U stvari, moj brat je znao istinu o Dafi i stalno mi je govorio: „Naša porodica je istupila iz KPK, ali nemoj da pričaš o Dafi strancima.“ Bio je zabrinut za mene, ali ja sam bila ravnodušna i odlučna da ispunim svoju misiju. Slala sam ispravne misli u tišini u zakazano vreme.
Prvi put sam otišla u svoj rodni grad i nisam poznavala te rođake, pa sam ih pitala: „Da li vam je majka ranije pomogla da napustite Partiju?“ Nisam želela da dupliram ili da nekoga propustim. Ispričala sam daljnjoj rođaci o Dafi i pomogla joj da napusti KPK. Moj brat je pokušao da me zaustavi, ali sam odgovorila: „Majka mi je rekla da je ona [ova rođaka] član Partije. Moram joj reći istinu.“ Ova rođaka je napustila Partiju.
Bio je tu i zet koji je bio policajac. Bio je lošeg zdravlja. Nakon što je napustio partiju, moj brat ga je zadirkivao da će postati šef policije. On je odgovorio: „Napustio sam partiju, tako da ne želim da budem šef.“
Pripremila sam paket za svaku od njihovih porodica, nadajući se da će dobro pogledati Dafa informativne materijale i razumeti istinu. Ti mladi ljudi su bili zaista fini. Ostala mi je samo jedna Dafa amajlija, a svi su ga želeli. Jedan dečak je rekao da je namenjena njemu i da bi trebalo da je ima. Jedna devojka je potom rekla da nema drugog izbora nego da mu je da. Ostavila sam audio plejer kod tetke i zamolila je da posluša materijale na njemu.
Na povratku, posetili smo živopisna mesta u Tjenđinu, provinciji Hebej, provinciji Šandong i drugim mestima. Klonila sam se svog brata i njegovih prijatelja i vešto sam objašnjavala istinu turističkim vodičima i turistima. U gradu Ćufu, provincija Šandong, turistički vodič je oklevetao Dafu. Rekla sam mu: „Ne možeš tako da pričaš!“ i nastavila sam da govorim mnoge istine o Dafi. Na kraju je stavio ruke ispred grudi i izvinio se.
Moj brat mi je rekao: „Najviše si dobila od ovog putovanja. Nisi propustila posao dok si putovala. Takođe si turističkom vodiču dala lekciju.“
„Radim pravu stvar“, odgovorila sam. „Ovo je sjajna stvar za akumuliranje vrline. Svi ste blagosloveni.“
Čitavo putovanje nam je trajalo više od 10 dana. Kiša je padala samo noć kada smo ostali kod tetke. Ostatak vremena je bilo sunčano. Vodič je rekao da smo došli u pravo vreme. Morali su da nose jakne sa pamučnom postavom prva dva dana jer je bilo hladno. Iako je bilo sunčano, nalazili smo hlad gde god smo parkirali. Sve je išlo glatko. Skoro smo bili kod kuće kada smo videli da je zemlja mokra i izgledalo je kao da je upravo padala kiša. Moj brat je sa emocijama rekao: „Stigli smo kući! Gledajte, tamni oblaci na nebu nas izbegavaju. Znate li zašto je sve tako glatko? Zato što u ovom autu sedi veliko nebesko biće [pokazujući na mene].“ Znam da je to Učitelj koji me ohrabruje kroz njegova usta.
Nema reči kojima bih izrazila svoju zahvalnost Učitelju. Teško je uzvratiti Učiteljevo saosećanje. Spremna sam da budem Učiteljev najskromniji i najpobožniji učenik, da slušam Učiteljeve reči, da više učim Fa, da se dobro kultivišem, da spasem bića i da odem kući sa Učiteljem.
