Moja svekrva preminula je pre mesec dana, u svojoj 90. godini. Njenom smrću konačno su okončane naše dugogodišnje uvrede. Više od 20 godina, ona mi je stalno pružala prilike da poboljšam svoj šinšing. Svaki korak napretka bio je neodvojiv od Učiteljevog vođstva i saosećajne zaštite. Bilo je trenutaka patnje kada nisam mogla da prođem testove, ali i radosti i osećanja uzvišenosti kada bi se moj šinšing poboljšao.
Razmišljajući o godinama svoje kultivacije, shvatila sam da je svaki test i teškoća ostavila dubok utisak na mene. Učitelj me podigao iz ponora i očistio me. On je iznova i iznova aranžirao prilike da se kultivišem.
Akumulirano zameranje
Moje zameranje prema svekrvi bilo je duboko ukorenjeno. Pre nego što sam počela da vežbam Falun Dafu, pitala sam se da li ću ikada moći mirno da razgovaram s njom. Da sam to uspela, moj šinšing bi bio prilično visok. Tada sam se spremala da napustim dom i pronađem usamljeni planinski hram gde bih mogla da pobegnem. Nisam želela ni da kročim u njen dom. Sam zvuk njenog glasa mi je ubrzavao puls. Odlučila sam da u ovom životu moram pronaći put do oslobođenja. Srećom, naišla sam na Dafu i tako započela svoj krivudavi put kultivacije.
Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1997. godine. Mislila sam da ću, ako trpim i popuštam, zaslužiti razumevanje svoje svekrve. Ali kasnije sam shvatila da kultivacija nije tako jednostavna. Neko je rekao mojoj svekrvi: „Vidiš? Ona je u stanju da izdrži jer vežba Falun Dafu.“
Moja svekrva je odgovorila: „To je zato što nije u pravu.“ Kada je čula: „Ovaj put ti je popustila“, rekla je: „Zato što me se plaši.“ Moja dominantna svekrva nikada nije htela da prizna da je pogrešila.
Kada je bila u pitanju lična korist, nisam se svađala s drugima, pa me je svekrva nazivala budalom. Često je ljudima govorila: „Moja snaja je prava idiotkinja.“ Mislila sam da kao kultivator moram da se kultivišem, naučim da se kontrolišem i eliminišem zameranje, ljubomoru i želju za svađom. Nisam mogla reći da je to bilo lako, jer je zaista bilo teško. Kada sam bila uznemirena, nisam smela da eksplodiram, morala sam da trpim. Taj period bio je veoma bolan za mene. Rekla sam sebi da, ako joj dugujem nešto iz prošlosti, moram to bezuslovno vratiti.
Otišla sam u Peking da apelujem s preko 20 praktikanata iz mog sela 2001. godine. Međutim, bili smo uhapšeni i držani u pritvorskom centru u Pekingu. Moj svekar otišao je u kuću jedne praktikantkinje koja nije otišla u Peking i besno vikao: „Kada se vrati, polomiću joj noge!“ Čak je s nepoštovanjem govorio o Učitelju. Nedugo zatim, dijagnostikovan mu je rak pluća.
Kada je čuo vest da sam puštena i da ću se vratiti kući, svekar je rekao: „Neka se vrati. Ne smeta mi. U svakom slučaju, već sam u ovom stanju.“ Možda je znao da mu nije ostalo mnogo vremena. Kada sam stigla kući i videla koliko je bolestan – jedva je disao – obuzela me je tuga. Zamolila sam ga da kaže: „Falun Dafa je dobra.“
„Prekasno je“, odgovorio je. Pitala sam ga da li mogu da mu čitam Džuan Falun. Složio se. Međutim, nakon što sam pročitala samo nekoliko rečenica, mučio se i rekao: „Prestani da čitaš! Ono što čitaš tera me na razmišljanje, ali više nemam energije da razmišljam.“ Preminuo je nekoliko dana kasnije u očaju. Prevarile su ga laži Komunističke partije Kine i pogrešno je izabrao između dobra i zla, izgubivši svoj dragoceni život.
Nedugo nakon njegove smrti, sanjala sam živopisan san i videla ga. Okrenuo se prema meni i spustio glavu. Zatim me pogledao zbunjenim i bolnim izrazom lica i rekao: „Učinio sam ti nepravdu!“ Bila sam zapanjena. Odmah sam shvatila da je mislio na nepravdu prema meni u vezi s Falun Dafom. Sa srcem punim dubokog žaljenja, izvinjavao se Dafi i meni. Ali bilo je prekasno.
Istrajavanje uz suze
Nakon smrti mog svekra, moja svekrva je iskaljivala sav svoj bes na meni, što je stvari učinilo neverovatno teškim. Jednog dana mi je rekla da dam ulje za kuvanje njenoj ćerki. Nekoliko dana kasnije, to je bilo brašno, zatim pamuk, pa zemlja. Smatrala sam sebe zemljoradnikom i oslobodila sam se vezanosti za lični interes. Iako sam bila uznemirena, izdržala sam sa suzama i radila sve što je tražila bez prigovora.
Više od 10 godina, kad god bih se susrela s porodičnim sukobima, trudila sam se da sledim Učiteljeva učenja i bezuslovno gledam u sebe. Kroz sukobe radila sam na eliminisanju zameranja, ljubomore i svog tvrdoglavog borbenog mentaliteta.
Godinama sam svakodnevno služila hranu svojoj svekrvi i čistila za njom. Drugima je to bilo teško, ali meni je to bilo normalno. To je odgovornost i dužnost snaje. I pre svega, ja sam kultivator! Koliko god se trudila da budem dobra, zauzvrat sam bila lažno optuživana i verbalno zlostavljana. Bilo je trenutaka kada sam želela da odem, ali sam imala snažan osećaj odgovornosti – morala sam dobro da se kultivišem da bih potvrdila Fa. Koliko god loše postupala prema meni, podsećala sam sebe da joj ne zamerim. Morala sam da izdržim, budem tolerantna i ljubazna.
Mnogi koji su znali za moju situaciju bili su ogorčeni. Davali su razne komentare: „Ona te maltretira jer misli da si previše mekana“, „Tvoja svekrva neće umreti. Bićeš zarobljena s njom celog života“, „Da je u pitanju tvoja sestra umesto tebe, ona to ne bi trpela.“ Jedan praktikant je rekao: „Ko zna koliko si joj dugovala u prošlom životu? Bila si s njom sve ove godine, a još uvek nije otplaćeno.“ Osećala sam da još uvek nisam u potpunosti ispunila Učiteljeve zahteve da bih napredovala u kultivaciji.
Shvatila sam da, da se nisam kultivisala, definitivno ne bih prošla kroz sve ove probleme. Ova porodica bi se davno raspala. Pomislila sam na priču u Džuan Falunu, gde je Han Šin bio ponižen time što je morao da puzi između nogu čoveka. U poređenju s tim, ono kroz šta sam prošla nije bilo ništa.
Oslobađanje od zameranja
Tokom meseca pre nego što je moja svekrva preminula, delovala je kao da je opsednuta, vičući i urlajući neprestano, danju i noću. Bila sam fizički i mentalno iscrpljena. To me je dovodilo do krajnjih granica. Nekoliko noći budila me je svojim vrištanjem. Njeno vikanje bilo je toliko glasno da nisam mogla da spavam, pa sam ustajala da radim vežbe. Njene ćerke pokušale su da pomognu, ali bi ostale samo nekoliko dana, a zatim bi otišle.
Moja svekrva postala je mentalno nestabilna. Ponekad je bila bistre glave, ponekad zbunjena. Jednom me je optužila da sam joj ukrala odeću i dala je nekome drugom, drugi put je tvrdila da mi je dala novac, a ja sam ga poklonila. Jela je, pa bi rekla da nije, mokrila je, pa bi rekla da nije, insistirala je da ide u toalet iznova i iznova, ponekad četiri ili pet puta zaredom. Ako je ne bih poslušala, vrištala je i psovala. Takođe je grdila svoje ćerke, pa su se izvinjavale i odbijale da dođu i pomognu.
Pomislila sam: „Ovog puta one [njene ćerke] moraju da se brinu o njoj. Dostigla sam svoje granice. Ako neće da dođu, onda bi bar trebalo da plate nekome da pomogne. Ako neće ni da pomognu ni da plate, moraću da ih tužim.“
Kada sam bolje razmislila, predomislila sam se. Učitelj želi da spasavamo svesna bića i budemo ljubazni prema drugima; da u svakoj situaciji prvo mislimo na druge. Ako ih zamolim za novac, znajući da se drže novca kao kiseonika, zar me ne bi mrzele? Ako razviju ogorčenost prema meni, kako bih ih mogla spasiti? Zar ih ne bih time još više odgurnula? To ne mogu da uradim. Apsolutno ne!
Odlučila sam da to pustim. Neću tražiti novac, niti ću ih moliti za pomoć. Bila sam odlučna da patim sama. Pomislila sam: Učitelj je rekao: „Teškoće uzimati s radošću.“ („Čeličenje srca i volje“ u Hong Yin) Već sam prešla ovaj težak put duži od 10 godina. Moja svekrva ima 90 godina. Bez obzira koliko još bude živela, nastavila bih da se brinem o njoj bez zameranja.
Kada sam to pomislila, osetila sam lakoću, radost i olakšanje koje nikada ranije nisam doživela. Od tada sam se potpuno oslobodila zameranja, želje za borbom i vezanosti za ličnu korist prema njenim ćerkama. Tokom godina kultivacije, više puta sam doživela čudo i svetost otpuštanja vezanosti i negovanja nesebičnog srca.
Nakon što sam zaista razvila misao da brinem o njoj, već sledećeg dana moja svekrva počela je duboko da spava i nije se lako budila. Kada je došlo vreme za obrok, morala sam da je probudim. Osvrćući se unazad, shvatila sam da su sve nevolje kroz koje sam prošla bile uzrokovane karmičkim dugovima koje sam dugovala iz svojih mnogih života. Učitelj ih je koristio kako bi ublažio, testirao i na kraju mi pomogao da uspem u svojoj kultivaciji. Ne mogu da zamislim koliko je truda Učitelj uložio u mene, koja nisam ispunila Dafina očekivanja. Hvala, Učitelju, na saosećanju.
