Praktikanti Falun Dafe su se okupili u Kanberi 14, 15. i 16. septembra 2026. godine. Radili su vežbe, prikupljali potpise i isticali transparente kako bi podigli svest o prisilnom vađenju organa koje je odobrila država i transnacionalnoj represiji Komunističke partije Kine (KPK). Takođe su pozvali australijsku vladu da usvoji zakon koji se bavi prisilnim vađenjem organa.
Poznati advokat za ljudska prava, predstavnik Amnesti internešenela i praktikanti Falun Gonga koji su bili žrtve torture KPK u Kini, govorili su ispred zgrade Parlamenta u Kanberi. Pozvali su australijsku vladu da preduzme mere kako bi sprečila da australijski građani i medicinske ustanove postanu saučesnici KPK.
Govornici su takođe osudili transnacionalnu represiju KPK nad dijasporom. Predstavnik Amnesti internešenela je rekao da je korišćenje transnacionalne represije od strane KPK za sejanje razdora, zastrašivanje i ućutkivanje kritičara apsolutno neprihvatljivo.
Australijski Senat je formalno pokrenuo istragu – Transnacionalna represija i strano mešanje – 8. septembra 2026. godine, pozivajući javnost i pogođene grupe da podnesu dokaze i izveštaje.
Din Smit, senator za Zapadnu Australiju, ponovo je predstavio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o migracijama (Obelodanjivanje transplantacije organa u inostranstvu) iz 2026. Tokom drugog čitanja zakona u Senatu 20. avgusta, Smit je rekao da Australija mora ići dalje od pukog potpisivanja međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, da treba da implementira pravne mehanizme i preduzme specifične mere za borbu protiv trgovine organima u inostranstvu i ilegalnih transplantacija organa.
Senator predstavlja zakon protiv prisilnog vađenja organa
Tokom prethodnog mandata australijskog parlamenta, senator Din Smit je u junu 2023. predstavio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o migracijama (Obelodanjivanje transplantacije organa u inostranstvu i druge mere) iz 2023. Zakon je debatovan i usvojen u Senatu u avgustu 2024. Iako je prosleđen Predstavničkom domu i imao prvo čitanje 21. avgusta 2024, zakon nije uspeo da završi celokupan zakonodavni proces pre raspuštanja Parlamenta i, shodno tome, nije postao zakon.
Senator Smit je ponovo predstavio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o migracijama (Obelodanjivanje transplantacije organa u inostranstvu) iz 2026. u avgustu 2026. Rekao je da kada se organi dobijaju prisilom, rezultat nije samo nezakonita trgovina, već kršenje osnovnih principa ljudskog dostojanstva.
Zakon zahteva od svih pojedinaca koji ulaze u Australiju da prijave da li su imali transplantaciju organa van zemlje u poslednjih pet godina. Ako jesu, moraju navesti naziv medicinske ustanove gde je transplantacija obavljena, kao i zemlju, grad ili mesto. Ovi podaci će biti prikupljeni i sastavljeni u godišnji izveštaj za podnošenje Parlamentu.
Istraga Senata o transnacionalnoj represiji
8. septembra 2026, nakon zalaganja senatora australijskih Zelenih Dejvida Šubridža i drugih, kao i poziva komesara za ljudska prava, Senat je odobrio javnu istragu posebno usmerenu na transnacionalnu represiju i strano mešanje. Ova istraga ima za cilj da sveobuhvatno ispita razmere akcija stranih vlada, kao što su zastrašivanje, nadzor i pokušaji ućutkivanja disidenata, novinara i branilaca ljudskih prava na australijskom tlu, i da proceni da li je postojeći „Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnoj bezbednosti (Špijunaža i strano mešanje) iz 2018.“ adekvatan za rešavanje pretnje transnacionalne represije.
Članovi australijskih dijaspora i disidenti koji se suočavaju sa pretnjama i ugnjetavanjem od strane stranih vlada mogu podneti dokaze i izveštaje u vezi sa svojim pritužbama do 19. oktobra 2026.
Dr Lusi Džao je pozdravila ovu akciju i rekla da transnacionalna represija prevazilazi slobodu veroispovesti, jer uključuje australijski suverenitet, nacionalnu bezbednost i osnovna prava. Izrazila je nadu da će istraga Senata dovesti do konkretnih mera prevencije i zaštite. Rekla je da će Falun Dafa asocijacija podneti relevantne slučajeve i dokaze iz proteklih više od 20 godina Parlamentu.
Međunarodni advokat za ljudska prava: Prisilno vađenje organa je rašireno u Kini
Međunarodno priznati advokat za ljudska prava Dejvid Matas, 83, ponovo je posetio Australiju. Tokom trodnevnog apela koji su održali praktikanti Falun Gonga u prestonici, g. Matas i predstavnici praktikanata sastali su se sa raznim poslanicima i vladinim zvaničnicima kako bi podstakli brzo usvajanje zakona usmerenog na prisilno vađenje organa, kako bi se zatvorile pravne rupe i sprečilo da Australijanci budu uključeni u ilegalne aktivnosti transplantacije organa.
Matas je rekao da je nezavisni Kineski tribunal 2020. godine zaključio da je u Kini bilo masovnog prisilnog vađenja organa zatvorenika savesti i da su praktikanti Falun Gonga verovatno bili glavni izvor.
Rekao je da je prisilno vađenje organa sada gore: „Ogroman novac koji se može zaraditi ubijanjem nevinih zbog njihovih organa doveo je do značajnog širenja prakse. Izgrađene su nove bolnice i krila bolnica posebno posvećena transplantacijama, dramatično proširujući praksu ubijanja nevinih zbog njihovih organa.
„Novac zarađen ovim zloupotrebama koristi se za finansiranje ne samo sistema transplantacije, već celokupnog zdravstvenog sistema. Mnoge kineske bolnice za transplantaciju u Kini su vojne bolnice. Novac zarađen u tim bolnicama od transplantacija ide za finansiranje vojske.“
Takođe je rekao: „Novija tehnologija transplantacije, uključujući bolje preparate za očuvanje organa i ECMO mašine (ekstrakorporalna membranska oksigenacija), dovela je do dužeg ishemijskog vremena i dužeg vremena preživljavanja organa. Ovo duže vreme preživljavanja znači da se organi mogu prenositi širom Kine bez propadanja.”
„U Kini sada postoji i kompjuterizovani sistem koji navodi sve dostupne organe u Kini, Kineski sistem za odgovor na transplantaciju organa ili COTRS. Taj sistem omogućava da se organi sa bilo kog mesta u Kini naruče na bilo koje drugo mesto u Kini gde su organi potrebni.“
Nada se da će australijska vlada i medicinske ustanove naučiti i shvatiti hitnost i važnost zakona o prisilnom vađenju organa.
Zaključio je da je, tokom proteklih 20 godina, „dvadeset pet jurisdikcija već donelo zakone koji se bave zloupotrebom transplantacije organa u inostranstvu.“ Predložio je da Australija preduzme akcije u najmanje dve oblasti: zabranu saučesništva u ilegalnoj transplantaciji organa i uspostavljanje mehanizma izveštavanja kako bi relevantne vladine agencije mogle da prate podatke o transplantacionom turizmu. Pored toga, mogle bi se razmotriti i druge mere, kao što su obustavljanje relevantnog medicinskog osiguranja i uvođenje sankcija onima koji su uključeni.
Predstavnik Amnesti internešenela: Australija treba da obrati pažnju na transnacionalnu represiju KPK
Vitford deluje kao ključni javni portparol, vodeći velike kampanje o međunarodnim krizama, izvoznim politikama i globalnim ljudskim pravima.
Rekao je: „Veoma smo zabrinuti zbog situacije ljudskih prava u Kini. Znamo za represiju. Znamo za represiju verskih grupa kao što su Falun Gong, Tibetanci, Ujguri, branioci ljudskih prava i Hong Kong.”
„Znamo za široko rasprostranjenu sistemsku represiju etničkih grupa, znamo za novi zakon o etničkom jedinstvu koji je stupio na snagu 1. jula, što je prilično zastrašujuće.”
„U drugim zemljama, u ovoj zemlji, to deli zajednice, deli etničke zajednice, deli verske grupe. Koristi svoju moć da okrene ljude jedne protiv drugih za svoje ciljeve, da ih uplaši, da ih ohladi, da ih pokori, da ih spreči da kritikuju vladu.“
Rekao je da je Amnesti internešenel pozdravio istragu australijskog Senata o transnacionalnoj represiji: „To je potpuno neprihvatljivo u Kini, ali je još neprihvatljivije u demokratskoj zemlji kao što je Australija. Ne možete se tako ponašati.“
Takođe je izjavio da će se Amnesti internešenel posvetiti rešavanju pitanja transnacionalne represije u budućnosti, jer je zaštita sistema vlasti, društva i demokratskih institucija čini ovo vitalnim pitanjem ljudskih prava za sve Australijance.
U vezi sa prisilnim vađenjem organa od strane KPK, rekao je: „Ako su ove optužbe o vađenju organa od zatvorenika istinite, to je šokantno. Ako je Australija umešana, nešto se mora preduzeti po tom pitanju, a Australija mora progovoriti i izraziti svoju zabrinutost.”
„Stoga pozdravljamo zakon koji je senator Smit doneo u Parlament kako bi pokušao da reši ovo pitanje. Jer Australija ne želi da bude saučesnik ni na koji način u tako grubom kršenju ljudskih prava.“
Takođe je rekao: „Vlada bi trebalo da pokreće ova pitanja sa kineskom vladom pri svakoj mogućoj prilici. Mora reći kineskim vlastima da je to potpuno neprihvatljivo.“
